Bajram, sveti dan

Čini mi se da se svi mi često zapitamo: “Kakav bi nam život bio bez praznika?” Ja imam odgovor na to pitanje: “Bio bi prazan, prozračan”.

Napokon, dolazi i taj dan, dan Bajrama. Mujezin uči, poziva Muslimane. Lepršavim korakom izlazim iz kuće i zatičem ulicu punu razdragane dece i mnoštvo automobila. Deca su lepo obučena i viču na sav glas: “Od Bajrama do Bajrama!”. Majka moja otvara vrata i pruža im punu šaku slatkiša. Uzvratiše joj sjajem okica koji se može primetiti samo kod srećne dece. 

S obzirom na to da živim blizu groblja, otišla sam nani na grob, izučila “El-Fatihu” i krenula kući. Uz put sretoh uplakanu devojčicu. Pitala sam je: “Zašto plačeš?”, a ona mi je odgovorila: “Zato što niko ne želi sa mnom od Bajrama do Bajrama.” Otišle smo zajedno do moje kuće, dala sam joj punu šaku bombona i rekla sestri da krene sa njom u potragu za bajramskim slatkišima. Pružajući joj bombone, primetila sam razvučeni osmeh na licu koji je bio toliko čaroban da dugo sekundi nisam mogla skrenuti pogled sa istog. Kada su krenule u obilazak, osetila sam radost u srcu. Bilo mi je drago što sam jednu devojčicu učinila srećnom.

Verujem da svako dete ima svoj omiljeni praznik. Mene je moj naučio da je njegova lepota u praštanju, voljenju i davanju.  

Tekst napisala učenica 6. razreda Velida Kurtagić

(Autorka teksta Velida Kurtagić (levo) sa lektorkom i nastavnicom srpskog jezika Nerminom Gudžević)