Zvezde su tu

Zvezde su tu,

odmah iza tranja, granja

“Ne mogu, preteško je to za mene”, svi smo mi to bar jednom rekli. Želimo da dohvatimo zvezde spuštenih ruku.

Mi ljudi, čudni smo. Pred kakvim besmislicama zastajkujemo, odustajemo, predajemo se. Koračamo ka cilju sigurnim korakom ne prihvatajući u glavi da sve ima svoju cenu. Vremenom shvatimo da će nam se sve ono što smo činili u prošlosti kao bumerang vratiti u našoj sadašnjosti, budućnosti. Sve ono izgubljeno vreme oduzeće nam ono što je trebalo da bude naše. Sudbina je ta koja meša karte. Do nas je kako ćemo da odigramo. Da li da se osvrćemo na one koji nam bacaju kamenje po putu? Ne! Oni svoje vreme troše sputavajući druge, ne znajući da time sve više sputavaju sami sebe. Pomozi! Pomozi takvim ljudima da se izvuku iz provalije, samo pazi. Pazi da te ne povuku sa sobom. Što više pomažeš više vrediš, jer tvoje je samo to što daš, skriveno. Ne mrzi! Voli! Voli i bićeš voljen.

Podigni glavu i kad je svi spuste. Sijaj, i kada se sva svetla oko tebe ugase. Skupi hrabrost i veruj u sebe. Jer samo ti znaš da zvezde su tu, odmah iza trnja i granja.

Tekst napisala učenica 7. razreda Lejla Muminović 

Bajram, sveti dan

Čini mi se da se svi mi često zapitamo: “Kakav bi nam život bio bez praznika?” Ja imam odgovor na to pitanje: “Bio bi prazan, prozračan”.

Napokon, dolazi i taj dan, dan Bajrama. Mujezin uči, poziva Muslimane. Lepršavim korakom izlazim iz kuće i zatičem ulicu punu razdragane dece i mnoštvo automobila. Deca su lepo obučena i viču na sav glas: “Od Bajrama do Bajrama!”. Majka moja otvara vrata i pruža im punu šaku slatkiša. Uzvratiše joj sjajem okica koji se može primetiti samo kod srećne dece. 

S obzirom na to da živim blizu groblja, otišla sam nani na grob, izučila “El-Fatihu” i krenula kući. Uz put sretoh uplakanu devojčicu. Pitala sam je: “Zašto plačeš?”, a ona mi je odgovorila: “Zato što niko ne želi sa mnom od Bajrama do Bajrama.” Otišle smo zajedno do moje kuće, dala sam joj punu šaku bombona i rekla sestri da krene sa njom u potragu za bajramskim slatkišima. Pružajući joj bombone, primetila sam razvučeni osmeh na licu koji je bio toliko čaroban da dugo sekundi nisam mogla skrenuti pogled sa istog. Kada su krenule u obilazak, osetila sam radost u srcu. Bilo mi je drago što sam jednu devojčicu učinila srećnom.

Verujem da svako dete ima svoj omiljeni praznik. Mene je moj naučio da je njegova lepota u praštanju, voljenju i davanju.  

Tekst napisala učenica 6. razreda Velida Kurtagić

(Autorka teksta Velida Kurtagić (levo) sa lektorkom i nastavnicom srpskog jezika Nerminom Gudžević)

O projektu

Projekat "Školarci bloguju" nastao je u okviru projekta školskih novina u OŠ "Ćamil Sijarić" u Novom Pazaru. 

Učenici naše škole su svoje talente dokazali na raznim školskim takmičenjima, ali su svoju kreativnu stranu uspešno prezentovali na Festivalu stvaralaštva mladih u Novom Pazaru. Svoj talenat nam takođe pokazuju i u pisanom obliku, kroz njihove eseje i poeziju. 

Upravo iz ovog razloga smo se odlučili da učenicima damo prostor da svoje eseje i svoju poeziju prezentuju u formi bloga na internetu, gde će i šira javnost imati mogućnost da se upozna sa kreativnim delima naših školaraca. 

Nadamo se da će vas čitanje ovog bloga zabaviti onoliko koliko i nas u našem radu sa našim najmlađim autorima. 

Srdačno, 

Direktor 

Hajradin Selimović



Koordinatori projekta:

Edis Đerlek (edis.djerlek@gmail.com) Bahrija Sijarić (bake.sijaric@gmail.com) 

Saradnici: 

Nermina Gudžević (nastavnica srpskog jezika, lektor) 
Edis Đerlek (nastavnik nemačkog jezika, urednik, administrator)